Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

56 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

нути Тимочку дивизију [ позива, и то најраније онда када Прва Армија буде напшла на јачи отпор непријатељев на Рујну. Иначе, ова је дивизија на граничним положајима између Ћустендила и Криве Паланке имала да чека док се поменута армија, која је и иначе имала да превали много дужи пут, не отпочне приближавати положајима Овчег Поља, па тек онда да и она удари преко Криве Паланке на Кратово ради једновременог напада с њоме на ове положаје с бока. А што се тиче бугарске УП (Рилске) дивизије, која је била највише изложена према троуглу Скопље — Штип — Велес и Штипском положају, њу је мислио задржати на граничним положајима код Царевог Села све дотле, док се Прва Армија и Тимочка дивизија [ позива, по заузећу Овчег Поља, не буду кренуле у напад на Штипски положај.

Међутим директива, која бејаше 80. септембра, за време концентрације, упућена команданту Треће Армије, и по стилизацији и по свему осталом имала је све елементе једног формалног наређења, коме је само недостајало назначење дана и часа, када је требало приступити извршењу. Она допније није била ни мењана ни допуњавана, него су трупе ове армије по њој стварно биле поведвне и у току операција, све до пада Окопља, упућиване и вођене. Значи, била је трајнијега значаја него ли она о којој је напред било говора и која јеу моменту прелажења границе била замењена другом, много краћом, много прецизнијом, и то у толикој мери да је више но што треба везивала руке команданту Друге Армије. |

Са издавањем њеним војвода Путник је, не чекајући потоње извештаје о стању код непријатеља, био похитао због тога што је и иначе бпо намеран да Трећу Армију, као најудаљенију од главних центара у зони концентрације турске војске, упути преко границе пре свију осталих. Желео је дати команданту армије времена да ју