Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 55

ма каква била ситуација, била одређена за правац преко Царевог Села и Кочана за Штип, и Тимочком дивизијом |[ позива, која је, напротив, у своме замајивању имала да осцилира између ње. и Прве Армије, управљајући се увек према стању ствари код ове последње. Јер се ту, у пркос тврђењу да је Штипски положај најважнији, као и нехотично истиче једна перманентна тежња: да Прва Армија, на целој дужини свога пута од границе до тога положаја, још од времена када треба нападати Рујан, може рачунати и на евентуално садејство наших са ове стране.

Тако, дакле, при нападу на Рујански положај, наравно ако се на њему разбуктају озбиљније борбе, те услед тога Првој Армији буде затребала, помоћ Друге, ова ће, како је у директиви речено, „упутити Тимочку дивизију [ позива ка Куманову и пресећи одступницу Турцима са Рујанског положаја или задржати код Куманова турске трупе, које иду на појачање трупама на Рујанском положају“. Иначе, ако до овога не буде дошло, т.ј. ако Прва Армија и без тога буде успела заузети Рујански положај, „Тимочка ће дивизија гаступати преко Криве Паланке Кратову а против десног крила Овче-пољског положаја, нападајући га с бока у исто време, када Прва буде нападала с фронта“. А кад ова последња буде заузела и овај положај, па буде пошла ка Штипу и Велесу, „Тимочка ће дивизија наступати од Кратова Кочанима против десног бока и позадине Штипског положаја, Бугари ће (Рилска дивизија) у исто време са Србима напасти Штипски положај правцем од Царевог Села на Кочане“.

Из овог разлагања, када му се смисао мало дубље проучи, може се као позитивно извести, да, је војвода Путник, у време писања ове директиве, намеравао померати Другу Армију методично, по мери како буде напредовала Прва Армија, т. ј. ди визију по дивизију. Најпре је дакле мпслио кре-