Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

62 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

ако би се хтео дати какав било аванс Трећој Армији, морала би отпочети операције и без те дивизије, која би се после на случај каквог јачег отпора непријатељског пред самом Приштином, појавила на бојишту у улози армиске резерве, за Моравском бригадом [ позива. Под таквим, дакле, околностима, а с обзиром и на то што је поменута дивизија имала да наступа врлетним тереном, са сигурношћу се могаше рачунати, да ће последња а може бити и знатно доцније од осталих дивизија своје армије, ући у Приштину. Међутим, Моравска бригада и Шумадиска дивизија |! позива нису имале кад да чекају. Оне су по директиви имале одмах да се крену на Гиљане. Потребно је, дакле, било да им Моравска дивизија П позива, што пре и не чекајући Дринску, ако ова буде задоцнила, помоћу својих одреда, упућених ка Феризовићу и Призрену, осигура десни бок.

И најзад:

„Све што је сада изложено има да вам служи као директива, по којој ћете се у раду вашем управљати. Директива је основана на подацима о непријатељу какви се имају, и по томе ће вредети само у оном случају ако се подаци покажу у току вашега рада као тачни. У противном случају радићете према приликама, не губећи никако из вида, тлавни ваш задатак, који се састоји у томе, да се што пре примакнете Првој армији и са њом кооперишете против Скопља, тако, да тамо бијете битку истога дана заједно“.

Сад имамо једну нову занимљивост. Јер, при писању директиве за Другу Армију, војвода Путник, не искључујући јаче сударе и на Рујанском положају, удараше гласом на то, како он као - највероватније очекује, да ће се главна снага турске војске груписати на такозваном Штипском положају. А овамо, у директиви намењеној команданту Треће Армије, где се Рујанском положају придаје још већа важност, он спомиње на два места