Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 63

п битку, која ће се тући код Скопља, о коме у првој директиви, специално онде где се ређају и описују евентуални одбранбени положаји непријатељски на правцу наступања наше Прве Армије, није било ни једне речи.

Али, без обзира на ову контрадикцију, на коју ћемо се мало после опет навратити, несумњиво је то, да је он у то време на све могуће начине тежио да би, сводећи разним мерама предохране појаву неповољних случајности на што је могуће мању меру, са својим армијама могао ићи на сигтурно, па макар се на крајњу победу морало нешто и причекати. Гајећи, дакле, некакав велики респект према војничкој моћи Турске Царевине, веровао је да ће она временом моћи избацити према нама 100—150.000 бораца, што би одиста представљало снагу, за чије савлађивање би безусловно морале једним концентричним нападом, о чијој форми још не беше донео дефинитиван закључак, суделовати све три наше армије. Из тог истог разлога, а немајући још никаквих података о брзини мобиливације и концентрације на противној страни, склон је био веровати и да ће нешто од напред означеног броја ппак успети да се на време концентрише у близини саме границе према Врању и да ће према томе наша Прва Армија на свом првом кораку имати да заподене мало жешћу борбу. При том, како још није знао до које ће се мере моћи и хтети залагати наша неопробана и непрекаљена војска, много му је било стало до тога да јој бар за прво време, док не добије ватрено крштење, уштеди тежа искушења и обезбеди велику бројну надмоћност и обухватни положај према непријатељу. Отуда је и поумио да ради потпуно методички, покрећући своје армије оним редом како су биле удаљене од троугла Скопље—Штип— Велес, који чињаше као неку резултанту између његове прве претпоставке, односно највероватнијег груписања главне снаге турске војске на Штипском по-