Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

1 Узроци и значај рата 1912. године.

Најзад се догодило оно, чега су се Турци одувек највише бојали: Бог је сјединио ђауре. Балканске хришћанске државе — Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора — пређоше за моменат преко многих сметњи, интрига и несугласица, које их, за све време од ослобођења па на овамо држаху удаљене једне од других, а извесним делом, шта више, и у ставу некаквог узајамног непријатељства. Удружише се, да заједничким напорима и жртвама, остваре своје заветне идеале, протеривањем некадашњих својих угњетача из Европе, где им према ниском ступњу њихове културе није ни било места; и да ослободе милионе својих саплеменика, који још увек пропадаху у једном свипрепом, крвавом и незаслуженом ропству.

Никад прилике за ову њихову колективну акцију нису биле повољније но 1912. године, када, у брзо по склопљеном савезу, са свију страна нападоше и формално растргоше Европску Турску. То им је успело добрим делом с тога, што је у тај мах јавно мнење у Европи било прилично разочарано у добру вољу и моћ младотурског режима да у својој земљи спроведе обећане реформе и побољша дотадашњу злу судбину потлачених хришћанских народности. „Видело се да Младотурци не могу да изврше оно што се од њих очекивало. Место једнакости и слободе, владао је и даље у Турској насилни режим муслиманских елемената, а место реда, овлађивала је све већа анархија, коју је још више повећао арнаутеки устанак у лето ове исте судбоносне го-