Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

66 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

Турака код Штипа“. Значи, како се сада не очекиваху јаки судари на Рујанском положају, више није било изгледа да ће поменута дивизија, да би помогла Првој Армији у заузимању истог, морати наступати чак на Куманово. Према томе, довољно би било да се та дивизија у даном моменту појави код Криве Паланке, или најдаље до Страцина, одакле је опет могла после скренути на Кратово и преко овога продужити на Кочане, па да непријатељске трупе, угрожене и с лева од стране левог крила Треће Армије, одмах напусте напред именовани положај.

Пада у очи да војвода Џутник ни једном речју не спомиње и могућност напада Тимочке дивизије Т позива од Кратова у десни бок Овчепољског по» ложаја, који је и раније а особито у доцнијим комбинацијама његовим играо тако велику улогу, да је постао због тога чак и провербиалан. Т. ј. спомиње га само номинално, али га, по речима генерала Милутиновића, идентификује са оним на левој обали Брегалнице, који је у директиви од 22. септембра био назван Штипски и на коме је сада, ако су његови наводи тачно репродуковани, више него ли кад је писао горњу директиву (само са мање замајавања око заузимања свију претходних положаја) очекивао судар са главном снагом турске војске. Значи, одмах после Рујанског положаја узима у разматрање овај Штипеки, прескачући Овче Поље које чини вододелницу између Пчпње и Брегалнице. Као да је био сигуран да ће дивизија о којој је овде реч, маневрујући од Криве Паланке или Страцина преко планинског комплекса код Кратова ка Кочанима, према десном боку његовом, нагнати тамошње турске трупе да га напусте пре но што им буде озбиљније загрозила Прва Армија с фронта.

Ма колико то изгледало невероватно, ипак је врло лако могуће да му у овој прилици, слично ономе што смо напред навели о заузимању Рујанског положаја без директне помоћи Друге а евен-