Наш народни живот

ком Јовнди Врбици, хајдучком арамбаши, пре Карађорђева устанка, како га је затекао где му момак чешља »велики перчин«. 1 Дугу косу носио је и протин отац Алекса Ненадовић. И Карађорђе је за дуго носио перчнн. О њему прнча један Рус да је, 1808 године, »власи плео позади у дугачку витицу (перчин), која му је покривала сва леђа, а с преда их је веома високо зачешљавао«." И његови људи су исто тако носили дугу косу: На слици Младена Миловановића из 1808 године која се доскора налазила у Војном Музеју у Бечу (Heeres Museum, Arsenal), а сада је својина Г. Др. А. Ивића, види се како му на леђа пада дугачак курјук. 3 Перчине су носили и Миленко Стојиновић, војвода Жабарац и други. Војводи Ломи, који је погинуо 1815 године, је низ леђа »увек висила плетеница косе«. 4 Карађорђе је, изгледа, у почетку настојавао да се перчинн у народу одрже. По Једном извештају из Земуна од 7 фебруара 1809, тих дана je у Београду нзашла наредба да нико не шнша косу, већ да j'e свако пушта да расте. 5 Сретен Л. Поповић прича да је »имао прилику видети лепо одевене сељаке, који су долазили у Београд 1830 године, кад је читан хатишериф, и 1835 у Крагујевац, о Сретењској Скупштини, сви по већој части са перчинима«. 6 Иван Алимпић из Накучана у Поцерју, који је умро 1857 године, у сто и тринаестој години живота, имао је плетенице косе као од беле свиле спуштене низ леђа. 7

1 Прота Матеја Ненадовнћ. Мемоари, 255. 2 Ј. М. Вукићевића, Писма јсднога Руса о Србији IBOS године. Београд 1901, стр. 19. 3 Време од 25 априла 1929. * М. Ђ. Милићевнћ, Поменик, 307. 5 А. Ивић, Документи о устанку Срба nod Карађорђем ntrnpoeuhcM. Загреб 1920, стр. 321. 3 Сретен Л. П., Путовање no Hoeoj Србији, стр. 220. 7 Милева Р. Алимпића, Живот и pad генерала Ранка Алимпића, Београд 1892, 6.

90

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ