Наш народни живот

У другој се народној песми помињу и златне игле уметнуте у перчин: Јово, душо и срце, Како мени нјеси драг Кад у тебе био врат, А црн перчин ишчешљан, Златним иглам прошетан... 1 И жене су носиле дугачку косу. Између дуге косе у људи и оне у жена било је неке разлике. Разлика је, као што смо видели већ н у називима. Разлика је и у томе што су људи косу делимично бријали или шишали, можда и поткресавали и дотеривали, а жене су је пуштале целу. Сигурно је било разлике и у плетењу, намештању и ношењу. На ту разлику упућују и неке народне песме. У једној народној песми из Сења казује се како је Коларовић Иво, да би дошао до лепе Мандалине, намислио да се преруши у девојку, па да је позове да иду да беру ружу. Због тога: Гоји косе три године дана, Гоји косе кано и девојка. 2 У другој, сличној песми из Суботице пева се сако се од Сења Иван, да би дошао до лепе Магдалине, прерушио у сироту девојку: Гоји косе Сењанину Иве, Гоји косе за годину дана, Па се плете ситно дивојачки И облачи руво дивојачко. 3 11. Перчини су у нашем народу ношени све до најновијих времена. Перчин у рођака Милована Видаковића, пред крај XVIII столећа, већ смо поменули. Прота Матеја Ненадовић приповеда о не-

1 Вук С Караџић, Српске нар. пјесме V, 229. 2 lv. Kukuljević Sakcinski, Pesme s dodatkom narodnih pe samah puka hrvatskog, Загреб 1847, стр. 164. 8 B. Raić, Narodro blago, Суботица 1910, стр. 65.

89

КОСА У НАШЕМ НАРОДУ