Наш народни живот

Да би ефекат од перчнна био што већи, плео се на различите начине и додавани су му различити дометци. Милован Видаковић казује како је запамтио из свога детињства, у Неменикућама, пре Кочине Крајине, лепоту свога брата од стрица, Мклнсава, који је био »младић, около својих двадесет и једну до двадесет и две годнне, но крупан момак и здрав, с великим низ леђа перчином, с црвеним пантликама оплетеним момак да му је мало пара било«. 1 У Пољицима би се од дугих власи сплео »перчин о четири струке«, па би досезао све до паса. »Уплео би се у перчин гајтан, свила и срма до дванаест кита, а по китам на стотине трепетљика, ситне пулијице од билога мида, ситне ка око од рнбе, у среди шупље, нанизане на свилу. То све пусто сјало и цаклило се на сунцу; днка била видет на младићу када се окреће н потреса главом. Намећали се ко ће више кита у перчин«. 2 У Самобору »најстарији људи приповиједају да још добро памте како су некоћ и мушкарци носили дуге власи и сплетали их у кечку (перчин) и у њој имали устакнут чешаљ«. 3 У једној се народној песми помиње »из косе гајтан«: Кад је мене умирала мајка, И мене је младу проклињала, Да не љубим никаквога момка, Док му свежем руке наопако, Баш ако ће из косе гајтаном. 4 У песми се не каже да ли је гајтан из мушке или из женске косе, алн је, мислим, вероватннје да је из мушке. Да тако мислим даје ми право то што су руке овде везане на леђима (наопако), докле се могао спустити гајтан из косе.

’ Гласник Српског Ученог Друштва, књ. 30, стр. 99. 2 Zborn. га nar. živ. IX, 26. 3 Zborn. XV!, 178. Види и Zborn. XX, 86. 4 Mehmed Dželaludin Kurt, Hrvaiske narodne ženske pjesme I, Mosiar 1902., стр. 125.

88

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ