Наш народни живот

нас. Леп перчин се у нас сматрао као особити украс: Каква ј’ красна Каица војвода! У каквом ли господском оделу! Бела лица, црни наусница, Црн му перчин појас премашио. 1 Синоћ драги у одају прође. Обазре се и погледа на ме, Чело му је златна амајлија Перчин му је тура ибришнма Обрвице с мора пијавице... 2 У мог драгог фесић над очима, Испод феса тура од перчина. Три сам златна чешља саломила Док сам драгом перчин одгојила. 3 Највећи украс на младићу био је перчин. 4 Леп перчин заносио је женскиње. У једној народној песми овако девојка говори своме драгом: Мој драгане, сија перчинлијо, Мани перчин са бијела врата Не мами ме сваки час на врата Немам каде с тобом жуборкати. 5 Нарочито су на дени били дуги и дебели перчини: Бога моли љепота ђевојка: Дај ми, Боже, лијепа јунака, Црна брка, а ханџали ока, Дуг перчина и дебела врата... 0 Диван ти је челебија Рамо, Црна ока и бијела лица, Црна брка гојали перчина; Руд му перчин био врат покрио Као да је црн вране пануо, Благо мајци која га родила. 7 1 Вук С. Караџић, С. н. пј. 11. 473 474. 2 Б. Петрановић, Српске нар. пјесме, !, Сарајево 1867, стр. 165. 3 Мар. С. Поповић, Родољуб, Српске севдалинке, стр. 24. 1 Zbornik za nar. život /X, 26. 5 Вук. C, Караџић, Српске нар. пјесме V, 295. 0 Вук С. Караџић, Српске нар. пјесме V, 255. 7 Вук С. Караџић, Српске нар. пјесме. I, 475.

КОСА У НАШЕМ НАРОДУ