Наш народни живот

У другој се песми казује како је Бег Љубовић запросио Хајкуну девојку, па му дошао ферман од цара да са војском иде на Багдад, и он писао Хајкуни да га чека за девет година. Видећи шта jo] пише она ... пошета низ честе дућане, Ето нађе лакога бербера, Главу мије, женску косу брије, На делинску перчин оставила. На се меће делијско одело Учини се царева делнја. 1 Турски утицај показује и то што се дуга коса у нас готово редовно назива персијском речи п е р ч и н: Ласно ти је познат ожењена, Мркн су му помршенн брцн Мрки перчин махом подгорио. Још је лакше познат нежењена, Мрки су му засукани брцн Мрки перчин био врат покрио. 2 Ко држи за перчин, удара куд хоће. Није ми нико до сад држао руку у перчину. Шака и перчин (на пример: нема друго ништа него шака и перчин, то јест да се бијемо и чупамо). 3 Има прича о неком сељаку, младом, али врло страшљивом, момку, који »је имао дуги, велики и гојни перчин«,. па му ra једанпут ветар подигао, а он се грднО’ уплашио. 4 Коса је свуда човеку служила као драгоценн материјал за украшавање главе. Тако је било и у

1 Ч. Чојковић, Церногорац, nhecmiH церногорска и херцеговачка, Лајпциг 1837, стр. 190. 2 Вук С. КараџиН, Српске нар. п\есме V, 336. 3 Вук С. Караџнћ, Српске нар. пословице, бр. 2614, 4206, 7127. 4 Вук Врчевић,(Срлш; нар. приповијетке, понајвише кратке и шаљиве, Београд 1868, 167.

86

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ