Наш народни живот

д) с преда је ниско шишана или бријана, а остатак плетен у плетеницу. Тако су је носили у Црној Гори. Ми не знамо данас који је од ових начина првобитно наш. Исто тако не знамо ни где је који преовлађивао. Изгледа да је по варошима преовлађивало као што је речено под а) и б), а по селима су били претежни остали начини. Изгледа, међутим, да ни Турци нису били без утицаја на ношење косе у нас. Један путописац из 1553 године казује како су Срби у селу Белици близу Цариброда били »с преда ошишани по турском начину, а остраг су пуштали још по неколико витица«. 1 Овако »по турском начину« носили су косу Срби под Турцима и у другим крајевима. У једноме допису са босанске границе из 1847 године казује се како су Лазо Јажица из села Мурата, Нахије Дубичке, и Пане Петровнћ из Трговишта, Нахије Новске, били у Србији, па су са пасошем пошли својим кућама у Босну, али их козарички пандури похватају и Јожицу посеку у Тави, а Пану свежу и отерају у Травник и метну у апс, »зато што нису главу обријали«. Турци су тада говорили: »Ово није Рацка, него је Босна; овде ми судимо«. 2 У Босни Муслимани »брију косу, а само на темену остављају увојке«. 3 У народним песмама се помињу делијски перчини. У једној се песми казује како је Боичић Алил ухватио хајдук-Вукосава и како се његова жена, да би га избавила, прерушила у мушкарца, то јест отишла је берберу, па га је братимила: Богом брате, Михате бербере, Обриј мене русу косу с главе, Остави ми делинске перчине. 4

1 Брастпо XXI, 67. : Новине Читалшита Београдског 1847, стр. 215. :: Босна и Херцеговипа на миленијској изложби у Петти, године iBg6, стр. 104. 4 Вук. С. Караџић, Српске нар. пјесме 111, 339.

85

КОСА У НАПЖМ НАРОДУ