Наш народни живот

(у Хрватској), 1 кеч к а (у Самобору и још неким местима у Хрватској). 2 Имена за дугу косу: витица, букуље, сплет, курјук, кацак, леса и венац изгледа да се односе понајвише, или само, на женску косу. У старо време јамачно је свака од ових речи одговарала начину ношења косе. Доцније су се њихова значења измешала или изједначила, те данас не знамо која реч коме начину одговара. Међутим, и ако то не знамо, податци који су нам на расположењу казују нам некоје начине на које се коса носила, а ти су: а) спуштана је просто низ леђа, па је, или слободно расла, или је с времена на време потшишавана. Тако су је носили старији варошани у Србији; 3 б) везивана је у сноп и исто тако спуштана низ леђа. По приватном сазнању тако је коса ношена по варошима у Јужној Србији; в) плетена је у једну плетеницу, која се спуштала низ леђа. Тако су је носили у Србији сељаци.. У једној народној песми са Истре, кад отац запита кћер, која је, као мушкарац хтела да иде у војску: »Камо биш тн жуте косе твоје?« она му одговара: »Плетат ћу је ко други јунаци«. 4 У народној традицији се често сретамо са именом Плетикоса или Плетикосић (Павле, 6 Марко 7 ); г) с преда је ниско шишана или бријана, а остатак се слободно спуштао. Тако су је носили у Босни и Старој Србији;

1 Zbornik za narodni život i običaje XII, 122. 2 Zbornik XVI, 17&; XX, 86. 3 Ото Дубислав Пирх Путовање no Србпји 1829. стр. 36. 4 Jstarske narodne pjesme, стр. 15. 5 Вук С. Караџнћ, Српски Рјечнпк код речн Плетчкоса; исти, Српске народне пјесме 111, 476; Братл Мнладиновци, Бњлгарски народни гЛсни, стр. 192; Браство IV, 283; О. Stj. Grgić, Sinjske nar. pjesme i pričanja, Сплит 1920., стр. 13. 6 Blaž Rf.ić, Narodno blago, Суботица 1910, стр. 127.

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ