Наш народни живот

Карађорђе је скинуо свој перчин тек у јануару 1810 године, 1 па је наређивао да га и сви војници морају скинути. Вндећи да у свима бојевима наши више страдају него Турци, прича Петар Јокић, јер Турчин шчепа Србина за перчин, па му не да мрднути, Карађорђе нареди да се сви Срби шишају и заповест се свуда вршила. 2 Наредбе о шишању перчина поновио је и кнез Милош, те су нагло ишчезавали. Од старих се навика свет тешко одвикава. Наредбе о шишању перчина тешко су прнхватане. И ако је Сава Текелија испричао да је скидање перчина примљено тако да „су се отимали официри и момци ко ће пре сести да му се перчин сече”, ипак ствар није ишла баш сасвим глатко. Десетак официра му је дошло да му саопшти „да се момци буне и да може бити какве незгоде.” Тек кад им је Текелија рекао да ће сваки офицнр одговарати за своје људе, ствар се повољно свршила. Али је један фендрек просто „плакао за свој „цопф”, а један каплар, „који је имао дебео цопф”, пошто му је био одрезан, узе га у руку и поче жалити: „Колико сам те чешљао, гладио, мазао, а сад...” 3 Скидање перчина у Војничкој Граиици, као што је већ поменуто, „много је труда стајало”. За време француске владавине у Далмацији издаване су наредбе да се коса шиша. „Но оне су исто тако слабо слушане као и наредбе Петра Великог о стрижењу браде”. 4 Неколика смедеревска села, кад су чула за Карађорђеву наредбу о одсецању перчина, поручила су своме војводи Вујицн Вулићевићу: „Доста је Карађорђу што заповеда нашим главама, а наше ће главе запозедати нашим кикама”. И Карађорђе је морао предузети врло оштре мере док их је натерао да

1 А. Ивић, Докуменшп, стр. 409 и 410. , М. Ђ. Милићевић, Кнежевпна Србија 136. 5 Летопчс Mamnue Српске, књ. 120, 20. 4 П. УспенскlИ, Кнкга 6~kmh моего, 65.

96

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ