Наш народни живот

на коме живи и искуство његових предака и његове средине. Међутим народи се не задовољавају само тиме, већ набављају било материјал, било само оружје, и из далеких земаља и користе се искуством са сваке стране, понајвише са оних страна које су им најближе. На тај начин у оружју једнога народа огледа се н његова сопствена култура, до које је дошао сопственим искуством, и туђа, до које је дошао позајмицом од других народа. Ово се јасно види н у нашем народу, у коме сем чисто нашега оружја, са нашим именима (батина, стрела, нож, секира, метаљка), нмамо н туђег са именима грчким, турским, талијанским, немачким и другим. Да би се видело каква је култура нашега народа у погледу оружја, шта је у њему наше, а шта је позајмљено од других народа, потребна су још многа проучавања. Није довољно што се види да је наше напредније оружје туђега порекла, већ је потребно знати и одакле је шта, кад је, како и зашто је дошло. На томе пак није урађено готово ништа. Историјски споменици с обзиром на оружје још нису довољно исцрпени. Народне песме које садрже најобилатију грађу о нашем старом оружју употребио је у великој мери само Г. Стрмшек, ма да се ни он није служно свима њиховим зборницима. Народне песме имају још много да дају. Да би се видело колико грађе оне о оружју садрже ми ћемо овде нстаћи неколике податке који су нам под руком. Из наших народих песама се пре свега види да је оружје у нашој старини било многобројно. То показују његове различите врсте и његова различита имена, којима наше народне песме обилују. Даље се из њих види његово порекло и места његовога грађења: стрела (татаранка), ножева (анџар, турски нож, кова стамбулскогц, кова млетачкога), м а ч е в а (пала латинкиња, ришњански мач), сабаља (шамијанка, шамлијанка, димискија, димишћија, демешкиња, демишкиња, арапача.

102

НАШ НАРОЛНИ ЖИВОТ