Наш народни живот

мајлија, пушка гранајлија, везена шишана, „на сабљи су три 'балчака златна, у балчаци три камена драга”), друге особине (самокрес, самоогњаница, лаки шестоперац, копље отровано, стреле отроваке, „на змијину једу накаљене”). Из народних се песама видн како се оружје носило, кад се које употребљавало, како се њиме руковало, чиме се пуннло („Рајко узе свога венедика који литру ждере тученика и двадесет и четири зрна”), како се палило („Већ он узе церова угарка, он опали два танка можара”, „У руци му конопна фитиља, на топове навали фитиље”), каква су била зрна (синџирлија, балота, болта), кад се све, сем у борби пуцало: као обзнана („Па он меће пушку хабердара”, „Те избаци пушку хабернпка,” „И припали топа хабердака,” „Запалите крња и зеленка, хабер дајте у турску крајину да се купи мало и велнко”), као весеље („Већ пуцају на граду топови, шенлук чини Вуча Ценерале”, „Топи бију за недељу дана, ђе се цару родила ђевојка”), какав је био ефекат од оружја, чиме се од њега штитило, и тако даље. У народннм песмама се помињу и многе друге ствари. Неке од њих данас нису јасне, па их треба објаснити. До објашњења ће се доћи само обилатом грађом и дугим испитивањем не само нашег оружја, већ и туђег које је имало утицаја на наше. Примера ради наводим само неке топове са специјалним нменима. Вук Караџић је за неке од њих навео шта се у народу прича, али је то недовољно. Такви су топови: крњо, 1 крља,- купа, 3 маргета, 4 маргита, 5 маркита, 6 петраш, 7 баљемез, 3 зељош, 9 и тако даље.

1 Вук С. Караџић, Српски Рјечник код крњо; Исти, Српске народне пјесме, 11, стр. 524; Ч. Чојковић, nieanin церногорска n хериеговачка, Лајпцнг 1837, стр. 314; Г. Геземан, Ерлагенски рукопис, стр. 265. “ Matica Hrvatska, Hrvafske narodne pjesme 111, стр. 65. ' K. Hormanu, Narodne pjesme, стр. 31.

104

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ