Наш народни живот

ставице и побегли кроз прозор. Од њих су произашле ластавице. 1 Ова истарска прича и сувише дичи на песму о Прокли и Филомени у VII књизи Овидијевих Метрмофоза, те мислим да јој је отуда и порекло. Најзад, у нашој народној традицији има још помена о канибализму. У Омољу се прича да је некад читаво било тако запустело да се за педесет година није чуо петао да кукурекне. Народ сг )>од турске силе« био склонио у Немачку. Пустош је била тако велика да кад су први нови насељеници дошли у Омоље затекли су код Тршке Цркве, ка сред Омоља, густ и висок луг. У сред луга опазили су дим (неки кажу »чули су пушку«), па пођу да виде ко може бити у лугу. Кад тамо, а човек заклао човека, сече с њега месо и једе. Одмах га убију, али се покају што га бар нису питали ко је и откуда је. 2 По једноме предању из Крњева у Смедеревској Јасеници које је забележио r. С. Д. Спасојевић, професор у Смедереву, неки човек коме се нису држала деца, реши да потражи земљу у којој нема гробља, то јест у којој се не умире. После дугог путовања дођу у некакву земљу у којој није било гробља и у њој се настане. После неког времена разболи се жена. Чују за то њихови суседи и почну их често обилазити, распитујући једнако да ли је жена умрла. Како жена није никако умирала, један од суседа изађе из стрпљења и запита човека зашто је не прикоље кад већ неће да умре, јер су, вели, жељни људскога меса. Човеку одмах буде јасно зашто у томе месту нема гробља, па исприча жени шта му је сусед рекао. Одмах за тим и човек и жена побегну одатле и врате се у место из кога су и дошли. 3 У народној

1 Istarske narodne pjesme, 1924, стр. 172 -173, 2 Гласнпк Сраског Географског Друштва I (1912), стр. 27-28. 8 Прпрода n наука , год. 11. (1929), бр. 5, стр. 100.

125

ЉУДОЖДЕРСТВО