Наш народни живот

између осталих чуда што су их починили, наишли на жену породиљу, па је Рус запитао: Ко је јунак над јунацима да удари дете на колац и да га испече? Никој се, мале, не наемна, Пак се аз, мале, наемнах Та го ударнх, мале, на кол, Да во кладох, мале, на огињо, Да го испека. А неговата мајка, мале, Го искарахме от огињо. И вати, мале, нашо Рус војвода, На сичките, мале дел стори, А ја, мале, не го јадн, Туку си го клади у десна пазухаР У једној народној песми из околине Битоља казује се како је жена милоснику за љубав заклала своје мушко дете, које све што види казује, па кад јој је муж дошао и питао: »Где је дете?« она му је принела да једе његово месо. На то је мртво дете почело да говори: Ој, ти, татко, мили таткб, Не једи ми клето срце, Клето срдце жигерите: Глава ми је во тенжере, Мрша (месо) ми је во керани Во керани зад бачвите. 2 На Истри се, као наставак једне народне песме, прича како је неки краљ хтео да учини неверство својој жени Борни са њеном сестром Феломеном, како се ова није дала и како је краљ Филомени, да га не би жени проказала, језик извадио. Но Филомена напише сестри писмо и каже шта јој је муж хтео учинити. »А сестра Борне, за учинит мужу дешпет«, убије сина који се звао Лонферно, »пак га је пол скухала, пол спекла. Онда када је шел муж за стол обедоват«, дала му да једе од детиња меса. За тим су се обоје претворили у ла-

1 Ibiđem, 191. 2 Ibidem, 59 60.

124

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ