Наш народни живот

деце од прве жене у планину и да их тамо остави. Ту их нађу неки Чивути, па их поведу својој кући, где су имали само стару матер. Мушко дете затворе да се гоји, а женско оставе да им матер слуша. Кад се дете угоји, Чивути нареде матери да га испече, па кад се врате с посла да га поједу. Девојчица то чује, па каже брату. Баба ужари пећ и изведе дете да га метне у њу, рекавши му да седне на лопату, којом би га гурнула у пећ. Девојчица рекне баби да јој је брат још млад и неук, па не зна како треба, него нека му баба покаже. Баба, да би показала, седне на лопату, а деца је њоме гурну у пећ, те се она испече, а деца побегну. 1 Међу нашим народним приповеткама има их још са садржином у којој има помени о канибализму, али ни у њима као ни у горе наведеним, канибализам се не односи на наш народ, већ увек на дивље љ.уде, дивове, људе далеких земаља, Чинуте и сличне. У осталом те приповетке нису ни нашега порекла. Приповетка Дивљан врло је налик на Омирово певање о Киклопу 2 и на приповедање из Хиљаду и једне ноћи (прво приповедање о Синбадову трећем путовању). Најзад, о истом предмету има, више или мање сродних, прича и у многих европских народа. 3 Приповетка Башчелик исто тако изгледа да није наша; и она има било варианата, било детаља у приповеткама других народа. 4 И тко редом. На послетку да поменем и једно народно веровање, које је можда подсећај на убијање људи ради меса. У нашем се народу верује да се опанци од људске коже не могу подерати. О томе сам, још у детињству, слушао да се овако прича: Погоди се некакав сиромашак у неког човека да ra

1 Ibidem, стр. 141 145. 2 Одпсе/а, IX певање. * Т. Maretić. Naša narodna epika , Zagreb, 1909. 28—29. * Archiv filr slavische Philologie, П, 614.

127

ЉУДОЖДБРСТВО