Наш народни живот

суговорили; Не превари, ЕГлахо, не.« 1 У „Српском Рјечнику”, код речи Влах, има Вук овакво објашњење; „Срби закона турскога, у Босни и Херцеговини, тако и они закона римскога, како у Босни и Херцеговини, тако и у царству аустрискоме, изван Далмације, зову, и то као за поругу, браћу своју закона грчкога.” Код речи Вл ас и ћ и, велн Вук да у Дубровнику тако „зову људе закона грчкога”. 2 Код речи Турковлах вели да се „тако зове (особито у Далмацији) Влах (православни Србин) из Турске, за разлику од оних из ћесарске”. Најзад се име Влах у смислу Србин види и из неких пословнца Вукове збирке. Уз пословицу „Власи као ораси” има Вук овакво објашњење: „Ага један дође на крсно име код Србина, и у вријеме јела упита; Могу ли, Вл а ше, напити у здравље твоје и твојијех Влаха? Србин: Можеш, ага. Турчин: Здрав си, домаћине! У здравље твоје и твоје браће Влаха: Власи ка ораси, ораси ка лешници...” Уз пословицу: „Не зна пијан Влах шта је гладан Турчин” Вук је забележио: „Приповиједа се како је гладан Турчин дошао негђе пред српску кућу и сјахавши с коња повикао домаћину који је пијан пред кућом ђељао држалицу за будак: „Држи море коња па вичи Вл ахи њ у нека мијесн погачу и куха цицвару и пече кокош.” Па онда отиде у кућу. Пошто у кући мало посједи и види да нити ко долази ни се шта готови, изиђе опет на поље и видећи да му коњ стоји ђе га је и оставио, а Србин једнако ђеље држаљицу, он не знајући да је Србин пијан, сврне лулу, па њега камишем преко леђа, а Србин држалицом иза врата па и другом, и да не дотрче жене те га отму, мало га не убије”. 3

1 Вук С. Караџић, Исшорпскп п ешнографски сапсп, 1, 152. 2 В. исто објашњење речи Влах и у Вуковим Српскнм народннм пјесмама I, (државно нздање), стр. 3, иапомена 5. 3 Вук С. Караџић, Срп. н. пословпце, бр. 681, 3878. Видн и В. С. Караџић, Срп. нар. прпповпјешке, стр. 311.

140

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ