Наш народни живот

Из свега реченога мислим да је јасно да је име Влах у место Србин, нарочито „с презирањем” и „као за поругу”, врло обично. Оно што није јасно то је да се пословица ~Ни у тикви суда, ни у Влаху друга” односи на Србе, а не на праве Влахе. За ово, међутим, има позитивних и директних доказа. Вук у објашњењу ове пословице вели: „Овако говоре не само Срби за праве Влахе, него и Турци за Србе, а и Срби римскогазаконаза своју брааћугрчкогазакон а”. Сем тога, има једна пословица, која је забележена много пре Вука, још 1697 године, из које се, сасвим јасно, види да је у нашој пословици име Влах потпуно у место имена Србин. Она гласи: »Ни тиква суд, ни Србљин друг«. 1 У збирци Јована Мушкатировића има пословица: »Ни у тикви суда, ни у непостојану друга«, 2 у којој, као што се види, на место Србин, односно Влах, стоји непостојан (човек). Значење је и у Вуковој и у Мушкатировићевој скоро исто. Међутим Вук, који је знао за Мушкатировићеву пословицу, каже да је „друкчије никад није чуо” него онако како ју је забележио. Мушкатировић је по свој прилици или пословицу чуо са Срб и н или је знао да Вл а х у њој значи што иС р бин,па је хтео да одбрани Србина од онога чиме ra пословица карактерише. Да је реч не п ост о ј а н унесена у пословицу, види се и по томе што то није народна реч, већ „по свој прилици прије ће бити руска него права словенска«, како вели Вук у предговору Новог Завјета. 3 Према томе остаје јасно да су Турци, из извесних разлога, окарактерисали Србе као несигурне, непоуздане и, ако хоћете, непостојане. Зашто су то учинили,

1 Gj. Daničić, Poslovice, Zagreb 1871, стр. 80, бр. 2962. 2 Ј. Мушкатировић, Прпчше плишн ио иросшому иослоБпцг. Друго издање. Будим 1807, стр. 93. 3 Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, na svijet izdaje Jugoslovenska Akademija, код речи nepostojan.

141

НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ