Наш народни живот

његових помагача и следбеника, и то изван књижевних и научних установа. Но са растењем интереса за народознанство у Европи растао је постепено и у Јужних Словена. у почетку мало и бојажљиво југословенски листови и часописи отварају своје ступце и етнолошкој грађи; за њима, постепено, иду књнжевна и научна друштва, док, најзад, нису широм отворила своја врата и узела под свој кров сву науку о народу и грађу о њој. Па не само то, но се још од пре пола века покушавају сгворити, па се, на послетку и стварају, нарочите усганове за прикупљање предмета из народа, народне традидије, обичаја и празновернца и за неговање науке о народу. Како се постепено развијао тај процес гледаћемо да у кратко прикажемо у следећим редовнма. КЊИЖЕВНА И НАУЧНА ДРУШТВА Матица Српска. Пешти Матица Српска са књпжевним и просветним циљем. 1864 она је пресељена у Нови Сад. Како је испитивање народа и његове културе оило извап њеног програма, то у њеном органу, Летопи су, једва налазимо по нешто о томе. Тек од 1830 године има у њему и понешто из народне традиције и културе. Од 1842 до 1847 и од 18о0 1853 уређивао је Летопис Матице Српске српски књпжевник Јован Суботић. Увиђаван, вредан и великих планова, он је, између осгалога, желео обратитн пажњу и на народознансгво, па је позвао српске списатеље да скупљају етнографску грађу из народа, да би »својим уваженим прилозима Л е т опис С р бс к и красили.« »Особито пожељене ствари за Л е т о п и с, вели он даље, биле би народне приповедке, гатке, сказке, пословице и песмице.« Најзад моли »господу свештенике, а и сву другу господу који то да нам пошљу описаније наши народни обичаја при жетви или другој којој

2

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ