Наш народни живот

радњи, у сватови, о крстном имену, о Ивању дне, о Божићу и другим празннцима, при погребу, о ружичалу, задушницама и другим подобним приликама.« Од овог позива није било велике користи. За сгвари које је тражио још није био пробуђен интерес у народу и одзив је био слаб. Због тога је Летопис, и ако је у њему нешто више грађе о народу, био и даље недовољан центар за скупљање и штампање етнографских прилога. То јасно показује његова садржина. Тек 1869 године издала је Матица Српска јед:ну збирку Српских народних песама, које је у Славонији скупио Ђ. Рајковић (Н. Сад, B°, стр. 224), и тек 1872 наштампао је Др. Владан Ђорђевић у Летопису чланак Н а р о д н а iM ед ецина у Срба (књ. 114 и посебно B°, стр. 77), у коме је, по примеру В. Богишића за правне обичаје, хтео да прикаже наше медицинске обичаје. Да би покренуо још кога да у истоме правцу скупља и саопштава грађу о народној медицини, он је своме чланку додао иПитања за скупљање народне медицине. Но од рада на народној медицини, по овој замисли, није било ништа. У последње време издала је Матица Српска Социографска упутства за испитив а њ е с е л а од М. Косића (Н. Сад, 1920, 16°, стр. 43), Упутства з,а испитивање порекла становништва и психчких особина од Ј. Цвијића (Н, Сад, 1922, 12°, стр. 15), Упутства за прибирање и сређивање пода так а з а испитивање се л а од Рад. Марковића (Н. Сад, 1924, 16°, стр. 23) и Упутства за испитивање народног живога и обич ај а у Војво ди н и од Ј. Ерделзановића (Н. Сад, 1925, 12°, стр. 63). је тестаментом Петар Коњевић из Пожеге Матицп Српској 30.0G0 форината да их употреби како за добро нађе. Матица је од тога новца установила серију Књи г а з а нар од, од којих је до сада

3

ЕТНОЛОШКЛ НАУКА У Ј. СЛОВЕНА