Наш народни живот

штампано преко сто пелесет. Неке од ових књига садрже и етнографску грађу: Српске народне пословице приредио Св. Савковић (Св. I, Н. Сад, 1893, B°, стр. 51; св. 11, 1894, 8 0 , 64; св. 111, 1896, стр. -56) ;Народне приповетке скупио Вл. Красић (1896, B°, стр. 46); Косо во, нар о дне песме о боју на Косову 138 9, приредио Тих. Остојић (1901, B°, стр. 104); КраљевиК Ма рк оународ нимп есм ам а спремио Тих. Остојнћ (св. I, 1903, B°, стр. 191; св. 11, 1904, B°, стр. 156; св. 111, 1904, 8' Ј , стр. 67); Српске народне приповетке из Банага сакупио Св. М. Бајић (1905, B°, стр. 32); Српске народне приповијетке скупио Влад. Ћоровић (1909, B°, стр. 23); Уск оц и у јуна чк и м народ ннм пе смама спремио Тих. Остојић (1911, B°, стр. 171); Лазарица илиб ојн аКос ов у саставио Ср. Ј. Стојковић (св, I, 1913, B°, стр. 111 и св. 11, 1913, B°, стр. 79) и Свет и Са в а у народни sr причама скупио Ст. М. Мијатовић (1913, B°, стр. 36). Најзад, 1901 годнне отпочела је Матица нздавати још једну серију књига под именом Књиге Матице Српске. Од ње је изашло четрдесет и шест књига, али је само једна са етнографском садржином, а то је Срп ск и народ н и вез и текст ил н а орнаме нтн к а од Ј. Беловнћ Бернадзнковске (Н. Сад 1907, B°, стр, 111 -f 254). Српско Учено Друштво. У погледу проучавања народа и скупљања грађе о њиму било је напредније од Матице Српске Друштво Српске Словесности које је основано 1841 годиие у Београду. Оно је 1864 године преобраћено у Српско Учено Друштво, а 1891 спојено са Српском Краљевском Академијом. Још у првој књизи свога органа, Гл.асникДруштваСрпске Словесностн (1847), оно је изнело као свој програм да ће, између осталога, обраћати

4

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ