Наш народни живот

чаја живи, те тиме побуднтн на њихово скупљање”. Да би скупљање народних правних обичаја олакшао, он је, као прилог овој књизи и посебно наштампао иNар ut а k z а орisi vаnj е pr avnih običaja koji živu u narodu, у коме су била питања о свима гранама народног правног живота. Новостворена Југословенска Академија, увидевши вредност народних правннх обичаја за науку, узела је њихово скупљање под своје окриље, о своме трошку, 1867 године наштампала друго (ћирилицом) и треће (латнннцом) издање Богншићева Naputka у 4000 примерака, сама га, о свом трошку, разаслала по свима крајевима југословенских земаља, свима људнма за које је држала да могу одговорити на питања која су у њему наштампана и ревносно је помагала и пратила рад око напредовања овога посла (Види извештаје В. Богишића Југословенској Академији у Radu Jugoslovenske Akademije књ. I, V, XI и XIX). Резултат овога предузећа били су одговори на пнтања из Богишићева Naputka, које је Богишић уредио и 1874 године издала Југословенска Академија у опсежној књнзи под насловом Zbоr ni k sadaš nj i h prav ni h ob ičaja u Južnih Slovena (књ. I, B°, стр. LXXII -f 714). У уводу овога дела каже Богишић да у рукопису има још грађе о правним обичајима ко ЈУ је сам покупио. Она се јамачно и сад чува међу његовпм рукописнма. Богишићева књига, како каже један добар њезин познавалац, „садржи право Јужних Словена онакво какво је у њиховим старим обичајима који су још у снли”. Она је била нова страна Јужних Словена, новн свет који је Богишић открио. Покрет за бележењем и упознавањем правних обичаја који се развио под окриљем Југословенске Академпје није остао само у границама Јужних Словена. Богишић је први у Словена скренуо пажњу на народне правне обичаје. Због тога је његов Nарu tа k превођен на

8

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ