Наш народни живот

друге словенске језике да послужи истоме циљу коме је послужио и у Јужних Словена: на малоруски (1867), на бугарски (1870), у изводу на чешки (1874), на словеначки (1886). Руски научник Маинов узео ra је за основу своме упуству за сличан посао који је изашао у петроградском часопису Знакlе (1875); пољска Академија Наука у Кракову послужила се Богишићевим Напутком за један сличан посао (1877). Ефекат Богишићева рада иде и ван Словена. Упитник који је у Еукурешту састављен по налогу Министарства Просвете (1877) израђен је по Богишићевим начелима. Ф. Демелић је написао Le droit coutumier des Slaves Meridionaux d’apres les recherches de M. V. Bogišić (Paris 1876, B°, стр. 156). Богишићев рад на правним обичајима у Јужних Словена није остао непознат ни Немцима ни Енглезима. Најзад да напоменем да је Правничко Друштво студената на Великој Школи у Београду натшампало 1900 године Упуство за прикупљање правних обичаја у српског народа (Београд, 12°, стр. 41), које у ствари није ништа друго Богишића, који је „у неколико, према нашим приликама коригован и допуњен”. Но сем правних обичаја Југословенска Академија је и иначе указивала пажњу етнолошкој грађи и етнолошком испитивању народа. Још док је припремана грађа за Богишићев Zbоr ni k издала je она Jačke ili narodne pesme prostoga i neprostog puka hrvatskoga po zupah šoprunskoj, mošonj■s ko j i žele zn o j скупио F. Kurelac (Загреб 1871, B°, стр. LIV + 313). За тим помињемо: Т. Маретића N аš а n а r оd n а е р ik а (Загреб 1909, B'\ стр. V + 263), В. Жганец, Hrvatske р u čk е ро р i ј еv k е i z Меdјu mur ј а (Загреб I, 1924, B°, стр. 352; 11, 1925, 8", стр. 172). Најзад, у многобројним књигама RadaJugoslovenskeAka-

9

ЕТНОЛОШКА НАУКА У Ј. СЛОВЕНА