Наш народни живот

dеm iј е има пуно чланака, расправа и прилога из области проучавања народа и његове културе. Највише је пак Југословенска Академија урадила на проучавању народа од 1896 године, од како је отпочела издавати Zbоr ni k z a narodni život i običaje Južnih Slovena. Видећн да ~y новије доба пропада народно благо страшном брзином као да га односи вихор модерне културе” и да ~што је још прије педесет година живило и цвало, то је данас већ мртво”, решила је да почне издавати поменути Z b о r n i k, „који би имао доносити расправе фолклорске, па градиво живуће јоште у народу и пратпти развитак ове науке код свих својих суплеменика словенских”. Да би разлози за покретање Z b о r n i k а били јаснији п да би се дао програм и упуство скупљачима градива из народа, Академија је већ у другој књизн Z b о r n i k а наштампала Osnovu z a sabiranje i proučavanje gra dj e o narod no ш živ ot u коју je израдио A. Радић (и посебно, Загреб 1897, B°, стр. 88). Доцније је у четрнаестој књизи Zbоr ni k а наштампана и Osnova za sabiranje gradje o pravu ko j e u nar od u živ i, коју je написао M. Строхал (и посебно, Загреб 1909, B°, стр. 69). Од Zbоr ni k а je до сад изашло двадесет и шест књига са врло богатом, најразноврснијом етнографском грађом и чланцима из свију југословенских крајева. Дружнна за археологију и етнографију на Балканском Полуострву. У В и л и за 1867 годину (бр. 51 и 52), коју је у Београду уређивао Ст. Новаковић, наштампан јс један Нау чн о патриотски поз ив, потписан од уредника и још од осморице тада младих српских научника, који.м се предлаже оснквање једне Дружине з а археол оги ј у и ет ногра фи ј у н а Бал канском Полуос тр ву, којој би био

10

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ