Наш народни живот

задатак „да у народу, куда год доспе, буди свесг за старине и народне особине; да развија и уздиже појимање како су те ствари за нас светиња, па треба да их поштујемо... да. испитује старинске цркве и грађевине, да тумачи уметност у њима употребљену, било у зидању, било у живопису, и тако даље; да прибира и на вндик износи у веркоме снимању различито посуђе из минулих времена; да сабира и свету показује различите наките и уресе из прошлости; да проучава и показује различито одело из мирног и војног живота; да прикупља народне скаске, веровања и обичаје; да издаје пословице, загонетке и песме; да показује начин живљења у различитим крајевима; да снима и саопштава ношњу из различитих места, како мушку, тако и женску; да карактерише различите типове из појединих крајева и у опште испитује, прибира и проучава и на видело износи све оно што ће моћи народ у сваком погледу као самосвојну индивидуу да обележи”. И ако је овај опширни позив био и врло научан и врло патриотичан, колико је нама познато, није нашао никаквога одзива, и од целог предузећа није ништа било. Српска Краљевска Академија. Законом од 1 новембра 1886 установљена је у Београду Српска Краљевска Академија. И ако није било нарочито наглашено да у задатак Академије улази и етнолошко проучавање, на њега је она обраћала пажњу и у Гласу и у Споменику и у посебним издањима (П. Поповић, Приповетка о девојци без рук у. Београд 1906), и ако њима етнолошки интерес није био главни. Специјално Етнологији посвећен је њен Српски Етнографски Зборник. 9 марта 1892 године поднео је Одсеку Философских Наука С. К. Академије академик Ст. Новаковић образложени предлог ~да се оснује Зборник или Архив” за публиковање/етнођ

11

ЕТНОЛОШКА НАУКА У Ј. СЛОВЕНА