Наш народни живот

графске грађе „у најширем правцу што се тиче опсега, а што већом критиком што се тиче садржаја”. (Види Годишњак С. К. Академије VI (1892), стр. 74—79). На основу овог предлога основала је Академија Српски Етнографски Зборни к од кога је до сад изашло преко четрдесет великих књига са врло обилатом и врло разноструком етнографском садржином. Прва његова књига била је Живот Ср б а сељак а од М. Ђ. Милнћевнћа (Београд 1894, B°, стр. 371), а друга Стари нс к а срп ск а је л а и пи ћ а од С. Тројановића (Београд, 1896, B°, стр. 124). После ових књига, 1900 године, створен је у Академији Етнографски Одбор, коме је поверена брига око даљег уређивања С. Е. 3борн ик а. Од тога доба је нздавање етнографске грађе и чланака убрзано и раздељено у три серије књига С. Ед Зборника. Прва је сернја .Насеља српских 3 е маљ а, коју је уређивао Ј. Цвијић. 1896 године издао јеон Упуствозапроучавањесела уСрбијииосталим српским земљама (Београд 12°, стр. 24), „нзрађена поглавито с циљем да се прибере материјал за она пнтања о селима на која у литератури немамо довољно, или немамо прецизних проматрања из којих би се могли изводити закључци”. Саображавана потребама и новим циљевима ова су Упу ст в а много пута, често са знатним изменама и допунама, прештампавапа : Упуства за проучавање села у Србији (1898), Упуства за проу-4 авањесел ауСта ро ј Срб иј и и Мак едонији (1898), Упуства за проучавање села у Б.осни и Херцеговини (1901), Упуства за пручавање насеља и психичких особина (1911); у издању Матице Српске ; Упуства за испитивање порек л а станов ниш тв а н психичких особина (Н. Сад 1922), намењена нспитивању сеоског и варошког становништва, поглавито у

12

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ