Наш народни живот

других народа на томе ради.” Караџић је излазио три годнне узастопце, па је, због слабнх материјалних средстава, обустављен. После годину дана, 1903, кренут је понова, али је крајем године, из истих разлога, дефиннтивно престао нзлазитн. Да би показао сарадницима нз народа на шта све треба обратнтн пажњу Кара џи ћ је отворио многе рубрике, у којима је прибрано врло разноструко градиво из народа. Да бн покренуо што живљи интерес за поједине врсте етнографске грађе он је донео неколнка систематска питања о њој'Питања за прикупљање грађе о ловачкимоби чај им а у СрбаодТ. Р. Ђ. (1899). Нешто грађе која је добивена на ова питања наштампано је у Ловцу за 1901 годину. Даље: Питање за прикупљање музичких обичаја у СрбаодБ. Јоксимовнћа и В. Ђорђевића (и посебно, Алексинац 1899, B°, стр. 26). Нетшо одговора на ова питања саопштено је у ГласникуЕтнографскогМузејауБеограду за 1926, стр. 97 —108. Даље; Питања за прикупљање технолошких обичаја у Срба од П. М. Илића (и посебно, Алексннац 1900, B°, стр. 27), П и т а њ а о празноверицама о животињама (Караџић, 1900, стр. 187189). То су у ствари са немачког преведена питања која је саставио Антрополошки Институт у Лондону. Најзад: Мол б а з а саби ра њ е гр ађ е збогсистематисањанароднихпесама о КраљевиНу Ма рк у (Караџић, 1900, стр. 206 до 207). То су питања која је 1892 написао и латиницом штампао Пољак Ст. Цншевски (12° стр. 7). Други стручни часопис су Прил оз и з а књижев н о ст, јез нк, исто ри ј у и фо лклор који од 1921 годнне у Београду П. Поповић. И ако П р ило з и нису само часопнс за фолклор, и ако у њима није саопштавана сирова грађа из народа, ипак су они, у својих седам оп-

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ