Наш народни живот

имамо и туђих који су нам дошли позајмицом од других народа заједно са њиховим именима: грчких (риза), турских (долама), немачких (иберцигер), талијанских (панталоне), француских (жакет) и тако даље. Ношња једнога народа не мора бити свуда иста, па није ни у нашем. Код свију напреднијих народа има извесних друштвених заједница које живе по јачим културним центрима и имају вишу културу. Код њих ношња није стална, већ се непрестано мења. Та се промена обично назива модом. Мода настаје отуда што ношња, сем циља да склони тело, има још један, а то је да га улепша. У културним срединама укуси су стално подложни променама. Тамо се оно што је лепо непрестано допуњује и усавршава; стари облици се препорађају и полепшавају, или се стварају други, нови и мода је у непрестаној промени. Јаки културни центри утичу на укус слабијих подижући га и приближујући га себи. Познато је какву улогу игра париска мода на далеко, па чак и међу нама. Исто је тако познато какав утицај има Београд на наше мање културне центре. Са модерним бржим саоораћајем утицаји великих центара у погледу моде постали су врло јаки. Наши градови и велики и мали пружају нам за то очевидних примера. На супрот овим утицајима и променама у културним срединама стоји трајност ношње у широкој маси народној, тако зване народне ношњ е. Свуда где је напредак у културном развитку ■спор и где се утицаји са стране мање осећају, ношња добија стални карактер, постаје ознака друштвене заједнице (племена, покрајине, народа) која се њоме служи и за дуго се не мења. Због тога се читаве области, понекад и читави народи, издваЈају својом ношњом, и због тога може битн говора о племенској, покрајинској и народној ношњи. И у нас има пуно крајева до којих су утицаји ношње културнога сзета слабо допнрали, те је у њима

73

iHAIIIA НАРОДНА НОШЊА