Наш народни живот

она остала или стална или за дуго неизмењена (црногорска, загорска, пиротска, шумадијска). Но ни трајност народне ношње није вечита. »И најстарије по нзгледу ношње у Европи, вели један стручњак, нису никако од Бог зна како старнх времена, већ су се тек у последњим столећима развиле.« Ни наша народна ношња није остала онаква каква је бнла у далекој старини ни у најодстрањенијим планинскнм крајевима, само што су ту промене настајале постепено и много спорије* но што је то случај у центрима културног живота и у крајевима изложеним јаким културним утицајима. У осталом друштвене заједнице нигде нису тако изоловане да немају никаква доднра са другим људским заједницама н да на тај начин сстају без туђег културног утнцаја, па и без утицаја на ношњу. У Црној Гори где се, изгледа, народна ношња најдуже одржала, на многим се људима могу видети преко јелека капути и место опанака ципеле. Као пример постепеног мењања народне ношње навешћемо Србију. Пре ослобођења од Турака сви су људи у њ.ој носили народно одело. После ослобођења она је дошла у додир са културним светом и ношња је почела попуштати, и то понајпре код оних људи који су дошлн у додирс њим. Истакнути трговци, који су радн трговине са свињама одлазили чак до Пеште, Шопрона и Ђура, почели су у Србију доносити више европског но што је то могло битн раннје. Они су доносили другојачи крој, другојаче делове одела а другојачу моду у опште. Они су, вели један савроменик, први »понели црне чизме до колена које су из прека донели«. Они су први понели и шешире од филца и сламе. Сем тога Србија је тада постала широм отворена странцима н њиховсм утицају. Утицај је био нарочито јак на истакнутије, напредније и богатије људе. Ана, кћи Јеврема Обреновића, под утицајем своје учитељице Ти-

74

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ