Наш народни живот

роловице, прва је Србијанка која је напустила народно одело и почела се облачити по последњој бечкој и париској моди. Чиновници, већином Срби из Аустрије, људи из напреднијих културних средина, којих је било по читавој Србији, и њихове жене исто су тако утицали на мештане међу које су дошли. Браду су први почели носити људи који су странствовали: трговци и ђаци који су се школовали ван земље. Па и дан дањи по нашим селима попуштају у ношњи они .људи који долазе у додир са културним светом: општински писари, кафеџије, сеоски трговци, занатлије. На промену наше народне ношње имали су утицаја и законски прописи. Њих је било и под Турцима. Између осталога, да напоменем само један пример. Турци нису допуштали да раја може носити скупоцено одело светле боје, сматрајући то само као своју привилегију. Па и у Србији после ослобођења извршене су неке промене у народној ношњи наредбама. За време Карађорђево укинути су тарпоши, врло велике, »може бити у свему свету највеће женске капе«, како их описује Вук С. Караџић. И Кнез Милош је извршио неке корекције у народној ношњи. У неким су се крајевима Србије жене тако чешљале и намештале главу да је нису могле окретати. За овакво чешљање било је потребно и много времена, те су се чешљале само један пут или два пут месечно. То је био узрок те су пре тридесете године остајале без косе и добијале кожне болести на глави. Кнез Милош је издао наредбе да се овакво чешљање забрани. Наредбе су наилазиле на незадовољство и отпор, те је морао употребити насилне мере. И трвељи, које су жене носиле у неким крајевима Србије, укинути су наредбама власти. И у Црно] Гори је било неких наредаба о ношњи. Владика Петар II реформисао је црногорску капу. Он је »и у хаљ.ине црногорске унео лепши крој. Све што му се чинило као турско, гледао је да изобичаји«.

75

НАША НАРОДНА НОШЊА