Наш народни живот

мање маха модерне културе сажиже је као пламен. Много што шта од народне ношње што се могло видети пре последњих ратова, данас више не постоји. Опасност је да ускоро и последњи остаци дефинитивно не ишчезну и да са њима један део наше народне материјалне културе отидне у неповрат. То је са свим природно и противу тога је немогуће борити се. Али оно што не би смело да буде то је да наша народна ношња угине пре но што се у етнографске музеје сместе сви најбољи њени примерци, из свију наших крајева, и пре но што се сва у сваком погледу детаљно опише и наслика. Из тих разлога је потписани саставио једно Упуство за прикупљање градива о ношњи у нашем народу и наштампао ra у Гласнику Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини (и посебно, Сарајево 1927, стр. 20), с позивом да се по њему описује народна ношња у свему пространству нашега народа. Уредништво Гласника Земаљског Музеј а шаље Упу ст в о свакоме на захтев, бесплатно, и отвара ступце свога органа свакоме ко по њему буде савесно и марљиво описао ношњу свога краја. На крају ово неколико речи о нашој народној ношњи нисам могао а да и ово не поменем. Наша народна култура заслужује да не буде занемарена, бар не сад, кад преживљује последње дане.

79

iHALUA НАРОДНА НОШЊА