Наш народни живот

чаробну моћ; негде се у случају заразе граде такозване једноданке кошуље, па се свет коз њих провлачи да би га болест мимоишла; У примитивним срединама је између накита и мнстике врло узан однос. Прелази од накита ка амајлији и обратно врло су чести појави. Врло је често накит у исто време и амајлија која брани од зла. Крстови који , се носе о врату у ствари су амајлије, али у исто време служе и као накит, због тога их има врло скупоцених. Прстен је у ствари накит, али је no-i некад и амајлија; удате жене нипошто неће уме-ј сити хлеб без прстена на руци, нарочито неће слав/ ски колач. Могло би се још говорити о народној ношњи са клнматског и хигијенског гледишта. Могло бн се говорити о разлици између свакидање и craјаће ношње, о ношњи у појединим приликама: о венчању, маскарама, при различитим радовима и тако даље; најзад о коси, бради, брковима, бојењу и шминкању н тако даље, али би нас то завело врло далеко. Данашње стање наше народне ношње је од прилике овако: у областима које су остале ван домашаја више културе народна се ношња одржала доста добро. Тамо се још и данас, нарочнто на старијим особама, могу видетн старинска народна одела и накити, старинско чешљање и намештање главе. Такво је стање у многим крајевнма Јужне* Србије, Црне Горе, Далмације и Херцеговине. Ceверно од тих области, особнто по равницама, у којима су згодне комуникације олакшале додир са културним светом, народна је ношња или врло попустила или са свим ишчезла и уступила место варошкој. На нашим сеоским саборима, на пример у ГТоморављу, мало се шта још даје видети од старннске народне ношње; у крајевима преко Саве и Дунава још мање. Само још нешто. Наша народна ношња пропада у посдедње време страховнтом брзином. Узи-

78

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ