Наш народни живот

12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

заједнички рад, мобе, седељке, ранила; народни лекари и лекарице. справљање народних лекова, врачање, ношење болесника на изворе и сличне ствари живеле су и под Турцима без икакве промене.

Такво је било стање наших, народних обичаја под Турцима. Овако обичајима одређени живот нашега народа Турцима вије био неугодан. Они се, као што је познато, нису мешали у унутрашњи народни живот. већ су га понајвише остављали да се сам развија. Њима је ради управе била потребна деоба земље у мање области и они су је имали у племенима и кнежинама. Сем тога њима су били потребни одговорни народни представници у тим областима и они су их имали у племенским главарима и кнезовима. Због тога они не само што нису ништа имали противу народних социјалних обичаја, во су их још и подржавали и повлашћивали, и народним кнезовима давали берате на њихова звања. Турски паше, намесници у појединим већим областима, били су се сродили са оваквим редом, јер је он, као угодан народу, био највећа гаранција за мир Скадарски паше увек су били на страни народној, кад год је запретила опасност ма с које стране да се уобичајени ред у њиховом пашалуку поремети. Оно идеално време у Србији под Мустајпашом, које је остало у тако лепој успомени, не

" представља ништа друго до враћање у земљу једне

управе, на какву је народ већ одавна био навикао, и коју је сматрао као нормалну, а која је била поремећена и као таква највише учинила да су кнезови и карод пристали уз Аустрију у рату противу Турске (1788—1791). Суштина пак Мустајпешине управе била је у томе што је „све што се раје тицало савршено предао народним кнезовима у руке и управљање.“

Много су другојаче судбине били обичаји у ономе делу нашега народа, који је, у Босни и Херцеговини, под Турцима, врло рано прешао у муслиманску веру, те је живео у бољим економским =