Наш народни живот

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕКОЛИКИХ НАР. ПОСЛОВИЦА. 18!

грчкога закона,“ Сем тога, има једна пословица, која је забележена много пре Вука, још 1697 године, из које се, сасвим јасно, види да је у нашој по· словици име Влах потпуно у место имена Србин. Она гласи: „Ни тиква суд, ни Србљин друг.“'

У збирци Јована Мушкатировића има пословица: „Ни у тикви суда, ни у непостојану друга,““ у којој, као што се види, на место Србин, односно Влах, стоји непостојан (човек). Значење је и у Вуковој и у Мушкатировићеној скоро исто. Међутим Вук, који је знао за Мушкатировићеву пословицу, каже да је „друкчије никад није чуо“ него онако како ју је забележио. Мушкатировић је по свој прилици или пословицу чуо са Србин или је знао да Влах у њој значи што и Србин, па је хтео да одбрани Србина од овога чиме га пословица карактерише. Да је реч непостојан унесена у пословицу, види се и по томе што то није народна реч, већ „по свој прилици прије ће бити руска него права словенска,“ како вели Вук у предговору Новог Завјета.“ Према томе остаје јасно да су Турци, из извесних разлога, окарактерисали Србе као несигурне, непоуздане и, ако хоћете, непостојане. Зашто су то учинили, сасвим је друго питање. Одговор на њега имамо у националној борби и антагонизму српскога и турскога народа, после турских освајања српских земаља.

Две друштвене заједнице, биле оне две породице, два села, два браства, два племена, или две народности, увек нађу шта ће једна другој да замере и „као за поругу“ да кажу. „Руга се комшија комшији, село селу, вилајет вилајету и сви народи један другому“, врло згодно каже Доситеј Обрадовић.“ У том погледу није могло бити изузетка ни

. Ој. Раше, Розгоогсе, Тавтеђ 1871, стр. 80, бр. 2962.

2 Ј. Мушкатировић, Причше пилшиц но простому пословице. Друго издање. Будим 1807, стр. 98.

з КјестеЕ ћгоагзеова ш зтргкоса јеггка, па зе! даје Јаообоџепзка Акадепија, код речи пероггојат.

+ Дела Лосиштеја Обрадовића, Београд, 1911, стр. 192.