Наш народни живот

170 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Дубровнику тако „зову људе закона грчкога“.! Код речи Гурковлах вели да се „тако зове (особито у Далмацији) Влах [православни Србин! из Турске, за разлику од оних из ћесарске“.!

Најзад се име Влах у смислу Србин види и из неких пословица Вукове збирке. Уз пословицу „Власи као ораси“ има Вук овакво објашњење: „Ага један дође на крсно име код Србина, и у вријеме јела упита: Могу ли, Влаше, напити у здравље твоје и твојијех Влахаг Србин: Можеш, ага. Турчин: Здрав си, домаћине! У здравље твоје и твоје браће Влаха: Власи ка ораси, ораси ка лешници., “ Уз пословицу: „Не зна пијан Влах шта је гладан Турчин“ Вук је забележио: „Приповиједа се како је гладан Турчин дошао негђе пред српску кућу и сјахавши с коња повикао домаћину, који је пијан пред кућом ђељао држалицу за будак: „Држи море коња па вичи Влахињу нека мијеси погачу и куха цицвару и пече кокош.“ Па онда отиде у кућу. Пошто у кући мало посједи и види да нити ко долази ни се шта готови, изиђе опет на поље и видени да му коњ стоји ђега је и оставио, а Србин једнако ђеља држаљицу, он не знајући да је Србин пијан, сврне лулу, па њега камишем преко леђа, а Србин држалицом иза врата једном па и другом и да не дотрче жене те га отму, мало га не убије“.“

Из свега реченога мислим да је јасно да је име Влах у место Србин, нарочито „с презирањем“ и „као за поругу,“ врло обично. Оно што није јаско то је да се пословица „Ни у тикви суда, ни у Влаху друга“ односи на Србе, а не на праве Влахе. За ово, међутим, има позитивних и директних доказа. Вук у објашњењу ове пословице вели: „Овако говоре не само Срби за праве Влахе, него и Турци за Србе, а пи Срби римскога закона за своју браћу

! В. исто објашњење речи Влах и у Вуковим Српским народним пјесмама |, (лржавно издање), стр. 3, напомена 5.

> Вук С. Караџић, Срб. н. пословице, бр. 681, 3878. Види и В. С. Караџић, Срп. нар. приповијешке, стр. 311.