Наш народни живот

14 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА. –

доћи до више културе, па су, као такви, и они подизали свој глас противу народних обичаја, нарочито противу оних који су били штетни (М. А. Рељковић, Д. Обрадовић, Ј. Мушкатировић, А. Везилић | и други). Из тих су разлога наши народни обичаји | на земљишту некадашње Аустрије били врло реду. цирани и раслабљени, а многи су и ишчезли.

Наш је народ имао велику кежност према својим обичајима. У тешкој прошлости, под туђином, која је до скора трајгла, они су га издвајали од оних који су њиме господарили, и онако исто као вародни језик, били су му обележје националности. Због тога и ако је у нашим крајевима било нестало разлога за многе обичаје, широка их је маса народа, и ако оштећене и раслабљене, одржавала, сматрала за грех да се од њих дефинитивно растане и да их пусти да са свим ишчезну. Она их је чувала, макари у благој форми, и вршила их је, наводећи као ра лог да је „тако остало од старих“ или „тако се ваља“. Нарочито су жене, које су и иначе конзервативније него људи, биле конзервативне у погледу обичаја. Међу њима се одржало много више наших старих обичаја, и у међусобним односима,и у односима према људима, и у раду, и у религији, и у погледу одгајивања деце, чувању здравља, неговању и лечењу болесника и тако даље.

Али при свој нежности и љубави које је наш народ имао за своје обичаје и при свима згодним условима за њихово одржање у неким нашим крајевима (на пример у онима који су били под Турцима и у онима у Приморју) они се ни тамо нису одржали сви онакви какви су били у стара времена. Има обичаја за које је нестало услова за одржање. У неким је крајевима замењена сточарска економија земљорадничком; сто арства је нестало, па су са њиме ишаезли и сточарски обичаји у њима. У другим је крајевима примитивна земљорадња замењена напреднијом; са примитивном земљорадњом ишчезли су и примитивни обичаји који су је пратили. Но има обичаја које је