Наш народни живот

ПАРТЕНОГЕНЕЗА

Партеногенеза (Рапћепосепе:5) је грчка реч и значи девојачко рађање. У науци се партеногенезом назива појава у којој женске добијају пород без учешћа мушкараца. На ову је појаву код чела први обратио пажњу Берзон, али ју је тачно утврдио, не само код чела, но и код других неких инсеката, Сиболд, и унео ју у науку као доказану ствар. На основу овога је партеногенезом назвато и народно веровање да је могућно да и женскиње рађа или без човечијег учешћа или учешћем богова. Таква веровања постоје у религијама многих народа. Изис, Цибеле, Лето, Деметер и Венус мислило се да су родиле у девичанству. Кинеског хероја Ху Чи родила је мати што је нагазила на божански траг. Главно божанство Уапа Индијанаца у Бразилији, Јурупари, рођен је од девојке, која је зачела због тога што је попила гутљај домаћег пива. Реа Силвија родила је Ромула и Рема учешћем бога Марса, Света Богородица родила је Христа наитијем Светог Духа. И тако даље.

И у нашем се народном предању налазе таква веровања. У народној песми из Сарајева Смрш Гроздане шћери Лушанове казује се како је српски цар Стјепан отишао у лов у планину, па ловио читаву недељу дана и ништа није могао уловити. Враћајући се кући наиђе на бунар, на коме хтеде да се напије воде. Док је он пио, коњ му је од силине копао ногом по буковом лишћу и тако ископа једну главу, коју Тодор везир, који је био у пратњи царевој, гурне ногом. На то му глава рекне: „Не ћушкај ме, Тодоре везире! Ти, Тодоре, ниси царовао, а ова је глава царовала, како прије и послије хоће“.