Наш народни живот

16 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

ника противу Турака у Србији, Кара-Ђорђе и Милош Обреновић, имали су исто тако доста посла противу сличних обичаја. Читав је низ њихових наредаба противу отмице девојака и жена, народне социјалне _ управе, казне селки, освете, раскопавања вампира, гоњења вештица седељака и тако даље: Та«о су од ослобођења на овамо, утицајем државних власти и писаних закона, прибављањем већег ауторитета хришћанској религији, завођењем школа, постаљањем лекара, подизањем народне културе и побољшањем народне економије — и у Црној Гори ни у Србији, нарочито у овој последњој, веки народни обичији ишчезли, неки су проређене, неки попустили, неки избледели, те једва животаре, или им се чува (само успомена. Па чак и корисни и лепи обичаји, и/ они који нису били у опреци ни са државом, Ни са прквом нису остали какви су били у ранија времена. И они су, како где, негде више, негде мање, сами од себе, слабели и изумирали, тако да ниједан није више оно што је некада био. Данашње стање народних обичаја у нашим

земаљама је овакво од прилике. У областима које су д» скора биле под турском управом, нарочито у планинским крајевима, где су комуникације тешке, а села мала и ретка, са растуреним кућама, обичаја има и у великом броју и добро очуваних. Тамо је још и данас у многим местима целокупни животи рад људски зависан од обичаја. Овакво је стање у многим крајевима Македоније, Старе Србије, Далмације, Црне Горе и Х рцетовине. Северно од тих области, нарочито по равнијим крајевима, у којима је комуникација добра, села већа, чешћа и збијенија, у којима су државне власти давнашње, у којима је хришћанство дуже или непрестано деловало и у које је продрла виша култура обичаја је све мање, и што их има, раслабљени су и немају оне старе императивне моћи. Овакво је стање у Србији, у рав-

__ Види Српски Етнографски Зборник књ. ХТУ. 391—461 и књ. ХТХ, 447—467.