Наш народни живот

КНЕЖИНЕ У СРБИЈИ. 39

тодине било је 45 кнежина, од тада па до првог полгођа 1833—42, а у другом полгођу — 60. 1834 — 61, а 1885 — 54. Сем тога, он је кнежине смањивао и повећавао, одузимајући им или додајући им села из других кнежина, онако како му се, из управних разлога, учинило згодније.

9. Под Турцима су кнезови били наследни потомци старих кнезова, под Кнезом Милошем то су "били нови људи, које је он испостављао. Сви су били скоројевићи, обично истакнути борци из првог, а још више из другог, устанка, његови љубимци и приврженици и, што је главно, одани му људи: Живко Михаиловић, нови кнез грочански, био је пре трвог устанка обичан човек, под Карађорђем постао је капетан, после пада Србије 1813 побегао јеу „Аустрију, вратио се пред други устанак, и под Кнезом Милошем подигао свој крај на Турке;' Рака. Тешић, кнез колубарски, био је пре првог устанка такође «обичан човек, под Карађорђем био је буљубаша, у другоме устанку се одликовао; Марко Штитарац, кнез поцерски и мачвански, био је пре првог устанка "терзија, под Карађорђем се одликовао, после пада "Србије отишао је у хајдуке, а кад !е плануо други устанак, он се истакао.“ Било је и сасвим нових људи: Петар Топаловић, кнез гружански, био је само имућ н човек, али се све до 1815 године не помиње као какав народни првак, а тада су га Лепеничани изабрали да их предводи у боју;“ Стеван „Добрњац, кнез моравски (Нахија Пожаревачка) био је брат Петра Добрњца, али се у првом устанку не помиње, одликовао се тек у другом устанку; Павле Душманић, кнез голубачки, исто тако је у првом тустанку непознат, а истиче се тек у другом.% Било је кнезова који чак нису били ни родом из Србије.

+" М. Ђ. Милићевић, Поменик, 372—874. 2 Плдет, 712. 3 Љадет, 854. = адет, 722. 5 дет, 142. 5 дет, 148.