Наш народни живот

38 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА..

биле аутономне целине са скупштином и кнезом који је био израз читаве кнежине, дотле су под Кнезом Милошем зависне административне јединице са кнезом који је био чиновник и извршилац воље Кнеза Милоша. Из следећега мислим да ће разлика. бити још јаснија:

1. И ако су под Турцима кнежине биле природом омеђене географске целине, ипак нису биле потпуно недељиве. На против, кад год су географске прилике допуштале, и кад се народу учинило. угодније, оне су спајане по две уједно, или је јелна дељена у две, или су поједина села прелазила из једне кнежине у другу. Тако су после Кочине Крајике Подгорци, којима беше кнез умро, молили тамнавског кнеза Алексу Ненадовића „да сједини Подгорје са својом кнежином и да обадве кнежине држи, или да им он даде каквога из своје; _ кнежине (за) кнеза.“ Али Алекса, и ако је „оне године судио и тамо, није се хтео приватити за сву кнежину, но рекне им да они између себе кнеза. изаберу“. На то они замоле да им барем да Јоку из Рабаса да им кнезује. Он им одговори „да је то мучна ствар једноме човеку из друге кнежине у туђој кнежини кнезовати, а кад баш оћете кнеза Јоку из Рабаса, онда јето узмите с њим и село Рабас од моје кнежине, а и тако је на међи; то село нека буде од сад под вашом кнежином. И тако Подгорци буду задовољени.“!' Оно што је у оваквим случајевима под Турцима било главно, то су народне потребе, народне жеље и народне одлуке. — И под Кнезом Милошем су кнежине дељене и састављане, али то више није било из народних потреба, ни по народној жељи и одлуци, већ из виших административних потреба, а по вољи и одлуци Кнеза Милоша. Тако је он поделио Посавску Кнежину на два дела, па је у једноме поставио за кнеза Јована Павловића из Јабучја, а у другоме Николу Семеоновића из Бабине Луке“ До 1824

: Прота Матија, Мемоари, 35—86.# В. и Н. Петровићи |, 369.