Наш народни живот

КНЕЖИНЕ У СРБИЈИ. | 37

разрезивали сваки у својој нахији и преко кнежинских кнезова прикупљали и предавали Кнезу Милошу. 3 децембра 1829 године пише Квез Милош Павлу Радмировићу, Кнезу Нахије Шабачке, да при раздељивању митровске порезе за ту годину „сву нахију на једном месту искупи и прочитавши им тарифу да расположи порез“.' Ради отправљања послова нахијски кнезови су имали по једног писара и повише пандура.“

Име нахија задржано је до 1834 године. Тада је замењено именом окружије.3

Још је интеренсантнија судбина кнежина за владе Кнеза Милоша. И њих је он задржао. Оне се у почетку називају и срезовима, према срезовима из времена Кара Ђорђа, али се ускоро почну називати само кнежинама. 1 новммбра 1815 године, одредила је Народна Канцеларија у Београду неколико комесара. са задатком да обиђу земљу и да са скупштином кметова и главних људи у свако кнежини изберу кнеза и објасне им дужности,“ Пошто је овај избор извршен, Кнез Милош у свакој кнежини постзви по јелнога кнеза.5 Кнежине су понајвише задржале имена каква су имале и под Турцима. Само онде где стари називи нису били довољни да их тачно одреде, или где су образоване нове, назвате су по именима кнезова који су у њима постављени (Кнежине: Бобовчева, Ракина, Дабића у Нахији Ваљевској; Станковића, Гошнића, Катића Живковића у Нахији Београдској, и тако даље).

Али кнежине под Турцими и под Кнезом Милошем нису биле једно исто. Док су под Турцима

заповести мојој вашему обр-кнезу Јосифу Милосављевићу у

свему покоравати се и с первом ревностију дела народна у

кнежини Вам врученој исполњавати, подавајући најскорије изве-

стије оному својему обр-кнезу Јосифу Милосављевићу о свим

штрикљученијам у кнежини Вашој“ (В. и Н. Петровићи П, 378). 1! М. Петровић |, 128.

М. Гавриловић П, 288.

М. Петровић |, 246.

М. Гавриловић |, 248. А

Списак постављених кнезова види у М. Петровића |, 606.

око о ге