Наш народни живот

СЕЛО КАО ДРУШТВЕНА ЗАЈЕДНИЦА ЗА ВРЕМЕ ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША

Док су у Србији кнежине за време Турака, као што смо рекли, представљале наставак старе племенске организације, дотле су села представљала наставак старе родбинске или браственичке "организације, каква се и до данас одржала у се лима Црне Горе и околних земаља. Можда су првобитно и у Србији била села браственичка, али, будући изложена разним утицајима, расељавањима и мешању становништва, тешко да је у њој било очуваних браственичких села до пред српске ус танке у Х1Х веку. Сва су већ била састављена од различитих фамилија: било староседелачких, било досељеничких, било измешаних једних и других. Но како је највише досељеника било из крајева у којима су по селима били одржани родбински систем и родбинска организација, то они нису ни знали за другојачу сеоску организацију до за родбинску, па су своја села по том обрасцу и уређивали. Интимна веза између браства и села у Србији за време Турака види се из следећег:

1. У браствима „породице знају и одржавају "сродничке везе и предање о заједничком претку.“ У селима у Србији истина нема успомена на заједничког претка, али сви један другог називају родбинским именима: стриче, брате, рођаче, стрина, тетка, сестро, каогод и у родбинским селима, где су у истини сви међу собом својта. Ово је очевидно остатак из времена, кад су у селу били сви роди називали се родбинским именима.

' Ј. Ердељановић, Насеља ТУ, 208. Наш НАРОДНИ ЖИВОТ 4