Наш народни живот

50 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

2. У браству све породице „славе исто крсно име, заједничког браственог свеца.“' Села су у Србији имала, па и сад још имају, заједничку сеоску славу.

__ 8. Браства имају своје „заједничке пашњаке и шуме у својим сеоским удутима, па онда заједничке горе и пашњаке у планини, које су она у старини заузела и стекла право да нико осим њих не сме тамо подизати катуне.““ У Србији се тачно знало земљиште свакога села. Човек је често пута „могао имати ближег комшију из другог села него из свога“, али се ипак тачно знало докле држи земља његовог села, а одакле почиње земља другога У актима Државне Архиве из доба Кнеза Милоша има много распра између села због граница њихових атара. Нека су од тих аката и наштампана,“

4. Браственици су „морално обавезни потпомагати једни друге у сваком послу. Ако нека породица пострада од пожара, или је задеси ма каква несрећа, или треба, рецимо, да подигне нову кућу, да изврши неки велики посао и тако даље, навек јој браственици први притеку у помоћ.“ У Србији село „сређује летину својим сиромашнима и болеснима,“5 помаже кад је ко у невољи, тражи кад се ко изгуби! и тако даље. Е

5. У крвној освети браства су се сматрала као целине, у којима је сваки браственик био дужан да се свети за сваког браственика. И села су сеу

1 адет.

2 дет, 205.

8 Вук С. Караџић, Даница за 1827, 99—100; Српски Рјечник код село. |

#21 јула 1819 године одредио је Кнез Милош писара Саву Остојића да с кметовима села Волујице и Дубнице и са церибашом од стране Алај-бегове тачно определе међе од ова два села (В. и Н. Петровићи |, 256, 270). О спору између села Мељака и Велике Моштанице око земљишта види М. Петровића 1, 339—341.

5 Ј. Ердељановић, Насеља ТУ, 204.

6 М. Ђ. Милићевић, Годишњица Ц, 191.

' Бук С. Караџић, Српски Рјечник код пиривашра.