Наш народни живот

754 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

њих добри не стоје, а за проче говоре да ће бити добри, и ни у какво досадашње [злој поступити неће.““ Они су се и иначе заузимали за своје сељаке. 27 септембра 1817 „кметови и кнез селски“ из Милошевца моле Кнеза Милоша да се Станоје Лазаревић ослободи од царскога данка, „јер нема ни сина, ни кћер, ни своју домаћицу, но пребива код посинка за неки дан,... није за женидбу да се жени, но већ човек ослабио, а не има никаквог мала у ничему.“ 6 априла 1828 моле „обшти сви кметови села Аџибеговца“ за четири старца да се ослободе пореза.“ И тако даље.

Овакво стање ствари, и ако се у народу одржавало, није могло бити повлашћено у ослобођеној "Србији. И Карађорђу и Кнезу Милошу били су по"требни старешине, који ће селима заповедати, који ће, као њихови органи, њихове наредбе спроводити до крајњих народних слојева и бити одговорни за свој рад. Због тога је Карађорђе наредио војводама да у место сеоских кнезова, који су под Турцима „били од данас до сјутра“ и који „осим гола имена ништа друго нису имали“, поставе „у сваком селу кнеза сеоског,“ који ће извршивати наредбе које би долазиле од централне управе и који ће бити одговорни војводама.“ Тако су још под Карађорђем власт и дужности сеоских кнезова повећани. Под Кнезом Милошем реформа иде још даље. После скупштине од 6 новембра 1817 године, између оста„лога он је уредио да у место сеоских кнезова у свакоме селу буде по један главни кмеш који ће

# Држ. Арх., К. К., Јован Обреновић 1827.

2 Држ. Арх., К, К., Нах. Смедеревска 1827.

8 Држ. Арх., К. К., Нах. Смедеревска 1828.

+ „Да уредите, пише Карађорђе војводама 11 јануар 1811 тодине, у сваком селу кнеза сеоскога, који ће са селом оградити кошеве и амбаре за десетке и вама рачуне давати“ (Подунавка -за 1834, стр. 99, 158; М. Петровић 1, 94: М. Ђ. Милићевић, „Кнежевина Србија, 894; Гласник 54, 229).

5 Куниберт 132.