Наш народни живот

СЕЛО КАО ДРУШТВЕНА ЗАЈЕДНИЦА. 58

18 новембра 1821 шаље Милутин Савић из Гараша Кнезу Милошу некаквог зулумћара Милоја из Врбите. У спроводном писму вели Савић: „Сад како је речени Милоје мени везан приведен, дошло је двадесет кметова и говоре да речезог Милоја между собом и никојим начином у Врбици трпети не могу.“'

Кметови су се скупљали на различите сеоске договоре, ради решавања разних локалних послова. Они су судили сељацима „за којекакве распре, кад би их парци позвали, као на примјер кад се породице дијеле или кад стока једнога потре љетину другога.“8 Они су се старали о свему што је селу требало. 173! године изасланик митрополита београдског поставио је за црквеног сина (тутора) у цркви у Каменову (Округ Пожаревачки) онога кога „изабраше кметови.“3 Они су штитили село од зла. 18 децембра 1828 пише Јован Обреновић. из Бруснице Кнезу Милошу како су кметови оптужили попа Јована из Леушића „због бекрилука.“= 9 октобра 1823 пише Петар Вулићевић из Смедерева Кнезу Милошу како су му долазили кметови села Глибовца и Паланке и предали му жалбу на свог спахију Мула Ибраима (Бучу), због зулума, пљачке и других зала.) Кметови су се и заузимали за људе из свога села кад би их снашла каква невоља. „Кад кога затворе Турци, крива или права, они иду те се моле за њега, и молба им се понајвише прима.“ 16 октобра 1827 године пише Јован Обреновић из Бруснице Кнезу Милошу како су му дошли мрчајевачки кметови, спремни да пођу Квезу Милошу, с молбом за отпуст из затвора мрчајевачких криваца, „окром Јована Колондоћа и Николе Каре, јербо за

! Држ. Арх. К. К., Нах. Крагујевачка 1821. Врбица је имала 1819 године: 89 кућа, 112 ожењених и 226 арачких глава (М. Петровић |, 491).

3 Вук С. Караџић, Српски Рјечник код кмеш.

з Споменик 42, 107.

= Држ. Арх., К. К., Јован Обреновић 1828.

У Држ. Арх., К. К, Нах. Смедеревска 1823.

• Вук С. Караџић, Даница за 1827, 99. -