Наш народни живот

52 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

су порезу на поједина села, пазећи да при томе заштите интересе свога села, или су у име свога села участвовали у решавању послова целе кнежине,

Као и браства у западним крајевима, села су, дакле, у Србији под Турцима била засебне друштвене целине, које су имале заједничку територију, заједнички интерес и обавезу заједничке заштите. У таквој се улози јављају села у Србији и за дуго после ослобођења. Да би се још боље видела сеос«а органигација каква је у Србији затечена после ослобођења ми ћемо изнети још неколико детаља.

Под Турцима и још доста времена после ослобођења у Србији је свако село имало свога сеоскога. кнеза. Његова је власт, као што смо видели, била скоро никаква. (Осим гола имена, као што каже Вук Караџић, ништа више није имао. Његово звање није било наследно: „у многијем селима само су онда постављали кнеза, кад је ваљало порезу купити, а после га нико није кнезом ни звао“.

Они који су руководили селом и бринули се о њему то су били кметови, то јест отменији сељаци. „Оваквога кмета од прије нити је могао ко закметити ви раскметити, него ко је био поштенији и паметнији, а особито речитији од осталијех сељака, био је кмет.“ Број кметова по селима, према томе. био је онолики, колико је било знатнијих сељака. 4 јула 1735 године пише митрополит Павле Ненадовић београдском егзарху Симеону Милосављевићу да „нареди у свом егзархату да места што пре пошљу своје кнезове са по неколико старих памешних кметова у Београд...“ 20 априла 1820 пише Јеврем Обреновић Кнезу Милошу: „Оне из Бабине Луке, који су к Вама долазили... призвао сам и сви кметови истог села, преко четрдесет људи, дошли су...“

· Вук С: Караџић, Српски Рјечник код кмег.

=-Милут. Јовановић, О Вићентију Јовановићу, стр. 94.

3 Држ. Арх. К.К. Нах. Ваљевска 1820. Село Бабина Лука имало је 1819 године: 58 куће, 80 ожењених глава и 168 арачких глава (М. Петровић 1, 498). |