Наш народни живот

68 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

Жена је у погледу рада више него слуга. Слуга може и напустити свога господара; жена остаје где је целога века, покорна и одана, радна и послушна. Без женина стална и систематска рада, наш народ не може да разуме кућу. У једној народној песми вели муж својој жени: „Довео сам те двору моме, да ми, душо, корист чиниш ...“) Кнезу Милошу се пожали некакав старац, сељак, како му владика не допушта да се по други пут ожени, јер је стар. „Па ти се и не жениш, рече му Кнез Милош, што ти треба жена, него ти ваља опрана кошуља«““). У народу се каже да „кућа не лежи на земљи но на жени“, и „ђе није жене, онђе није ни куће.“ Оженштши се у нас има исто значење као и окућити се. „Код свију Срба, вели Вук С. Караџин, жене су јако потчињене мужевима, а у Црној Гори држе их готово као робље, Осим својијех женскијех послова, као да преду, тку, музу, кувају ал тако даље, оне раде и највећи дио пољскијех : другијех послова, које иначе људи раде. Често се може видити како се жене с тешкијем теретима вуку преко стијена и планина, а муж иде празан с пушком о рамену и чибуком у руци.““ Црногорка „мужа својег почитује и покорава му се тако јако да је скоро роб својега мужа; без знања мужевљевог неће никуд поћи, и оно што муж рече, она зна да то мора бити. Она му је у свему покорна и послушна. Она готови, спрема по кући, шије, везе, плете, преде и ткаје. Иде на пазаре и носи тешка бремена уз велике стране на леђима, иде на воду, у млин, у дрва и за стоком.“ За време борбе свака мора своме домаћину носити храну и набављати џебану; ако која изостане, та свога мужа не

= Вук С. Караџић, Сра. нар. пјесме У, 23.

2 М. Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама. Београд, 1891, 258.

= Вук С. Караџић, Сри. нар. пословице, бр. 1389.

= Вук С. Караџић, ПЏрна Гора и Бока Кошорска. Београд 1922, 96. -